INFORMATOR O RADU PZZP
Događaji
| pon | uto | sre | čet | pet | sub | ned |
|---|---|---|---|---|---|---|
|
1
|
2
|
3
| ||||
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
|
11
|
12
|
13
|
14
|
15
|
16
|
17
|
|
18
|
19
|
20
|
21
|
22
Nema slike Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum : petak, 22 maj 2020
|
23
|
24
Nema slike Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum : nedelja, 24 maj 2020
|
|
25
|
26
|
27
|
28
|
29
|
30
Nema slike Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum : subota, 30 maj 2020
|
31
|
PZZP je član IUCN-a
WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE
Sve su češća trovanja životinja uzrokovana pogrešnom upotrebom pesticida. Žrtve trovanja nisu samo „nepoželjne“ životinje, već u velikoj meri i zaštićene vrste, kao i domaće životinje. Posledice trovanja su postale posebno drastične za populacije pojedinih retkih vrsta ptica. U Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ se 2014. godine gnezdilo 22 para strogo zaštićenog orla belorepana. Iste godine je u okolini ovog zaštićenog područja pronađeno 11 mrtvnih ptica. Za 8 je dokazano da su uginule nakon što su jele hranu tretiranu pesticidom koji sadrži karbofuran. U pitanju je izuzetno jako sredstvo koje može da otruje i usmrti sve životinje, ali i čoveka!
Nepravilna i neodgovorna upotreba pesticida je uzrok trovanja životinja
Upotreba pesticida u neodgovarajuće godišnje doba, na način koji je suprotan uputstvu za upotrebu, u količinama većim od propisanih i pri neodgovarajućim vremenskim prilikama, kao i primene pesticida čiji su promet, držanje i upotreba zabranjeni, često su uzroci pomora životinja. Osim toga, neodgovorno rukovanje pesticidima zagađuje životnu sredinu i predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje. U situaciji lake dostupnosti, masovne upotrebe dozvoljenih, kao i evidentne upotrebe zabranjenih hemijskih sredstava u poljoprivredi, negativan uticaj pesticida na životinjske populacije poražavajuće je velik i dugoročno štetan.
Trovanje životinja zatrovanom hranom (mamcima)
Namerno ili slučajno trovanje strogo zaštićenih divljih životinja je krivično delo, za koje su zakonom predviđene stroge novčane i zatvorske kazne! Usprkos tome, ono se vrlo često primenjuje u rešavanju neugodnosti koje pričinjavaju “nepoželjne” životinje, naročito grabljivci.
Kako prepoznati zatrovani mamac i slučaj trovanja životinja?
Jaki praškasti ili granulisani otrovi su često upadjivo obojeni, a na zatrovanom mamcu (lešu životinje ili njegovom delu koji je tretiran pesticidom) i u njegovoj neposrednoj blizini, mogu se uočiti tragovi iste boje. Ukoliko se za mamac koristi seme biljaka (zrnevlje), ono se takođe lako prepoznaje po nepogrešivo upadljivim bojama. Trovane životinje obično su nađu blizu mamca: ptice u krugu poluprečnika od 20 metara od mesta gde je mamac, a sisari u krugu poluprečnika 100 do 200 metara od mamca. Tipičan simptom trovanja ptica je položaj tela sa visećim krilima i glavom, te zgrčenim kandžama.
ZAUSTAVIMO TROVANJE SADA!
Kako postupiti?
Ukoliko pronađete leš bilo koje vrste životinje ili sumnjivi mamac:
- 1. Ne dirajte!
Nikada nemojte dirati mamac ili uginulu životinju! Obezbedite mesto na način da mu deca i domaće životinje ne mogu prići. Ne oštećujte i ne pomerajte tragove na mestu nalaza.
- 2. Zabeležite!
Fotografišite ili snimite detalje ili celu situaciju, ukoliko je moguće.
- 3. Pozovite poseban broj telefona za hitno delovanje, te prijavite slučajeve koje uočite, a podaci o prijavama biće prosleđeni institucijama koje su nadležne da reaguju. Tel: 063 153 83 85
TELEFON ZA HITNE SLUČAJEVE: 063 153 83 85
ŠTA JE KARBOFURAN?
Karbofuran je visoko toksični pesticid (sredstvo za uništavanje organizama koje štete poljoprivrednoj proizvodnji). Do juna 2014. godine, kada je u Srbiji preprat „Furadan 35 ST“ (koji sadrži karbofuran) zabranjen za upotrebu, promet i skladištenje, koristio se za predsetveno tretiranje semena, kako bi se ono zaštitilo od štetnih insekata. Karbofuran izaziva paralizu mišića, blokira nerve i dovodi do gušenja. Vrlo male doze veoma ozbiljno oštećuju zdravlje i imaju smrtonosan efekat nekoliko dana posle trovanja, kako kod ljudi, tako i kod životinja. Unošenje većih količina ovog otrova izaziva brzu, skoro trenutnu smrt životinja i čoveka.
Pesticid koji sadrži karbofuran lako se prepoznaje po crvenkastoj (ružičastoj) boji. Upotreba karbofurana može da bude KRIVIČNO DELO!
TROVANJE JE ZABRANJENO!
Posledice koje možete da izazovete neodgovornom upotrebom pesticida, mogu nepovratno da oštete ljudsko zdravlje, vodu, zemljište, biljke, domaće i divlje životinje! Zato, ako u poljoprivrednoj proizvodnji primenjutjete bilo koje hemijsko sredstvo, strogo se držite uputstva za upotrebu, koje se prilaže uz svako pakovanje pesticida. Pesticide nikada nemojte kupovati od prodavaca koji za tu delatnost nisu registrovati, na crnom tržištu, niti ukoliko nemaju uputstvo za upotrebu. Trovanje životinja je krivično delo za koje prema Krivičnom zakoniku (član 264, stav 2, član 265, stav 1 i 2, član 269, stav 2,) preti i zatvorska kazna do 3 godine. Za ubijanje zaštićenih vrsta vam preti kazna i do 400.000 din (Pravilnik o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste). Rizikujete da za to budete kažnjeni!
O KAMPANJI „ČUJTE I NE TRUJTE! ORAO PAO”
WWF – Svetski fond za prirodu pokrenuo je kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom „Čujte i ne trujte! Orao pao”. Kampanja se realizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume”.
Divlje vrste koje su ugrožene ili mogu postati ugrožene, koje imaju poseban značaj sa genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, štite se kao strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste.
Strogo zaštićenom divljom vrstom može se proglasiti:
- vrsta iščezla u Republici Srbiji i vraćena programom reintrodukcije;
- krajnje ugrožena divlja vrsta;
- ugrožena divlja vrsta;
- reliktna vrsta;
- lokalni endemit;
- stenoendemit;
- međunarodno značajna i zaštićena divlja vrsta;
- vrsta kojoj je iz drugih razloga potrebna stroga zaštita.
Zaštićenom divljom vrstom može se proglasiti:
- ranjiva divlja vrsta;
- endemična vrsta;
- indikatorska, ključna i kišobran vrsta;
- reliktna vrsta;
- međunarodno značajna i zaštićena divlja vrsta;
- vrsta koja nije ugrožena ali se zbog njenog izgleda može lako zameniti s ugroženom vrstom.
Zaštićene vrste u smislu ovoga zakona, određuju se na osnovu nacionalnih i međunarodnih crvenih lista ili crvenih knjiga, stručnih nalaza i naučnih saznanja. Na osnovu procene ugroženosti pojedinih vrsta i obaveza iz potvrđenih međunarodnih ugovora, kao i na osnovu nacionalnih i međunarodnih crvenih lista i/ili crvenih knjiga i/ili druge stručne dokumentacije, ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a na predlog zavoda, proglašava divlje vrste strogo zaštićenim divljim vrstama ili zaštićenim divljim vrstama.
Aktom o proglašenju utvrđuju se mere zaštite za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, kao i mere zaštite njihovih staništa i isti se objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Pravilnik o zaštićenim i strogo zaštićenim divljim vrstama
Stupio je na snagu Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Ovim podzakonskim aktom reguliše se oblast zaštite biodiverziteta u Srbiji. Pored ovog, u „Službenom glasniku RS“ br. 5/10 od 05.02.2010. objavljen je i Pravilnik o utvrđivanju usklađenih iznosa naknade za zagađivanje životne sredine.
