Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Jun 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
Nema slike
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa cilјem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uklјučuje i vladin i nevladin sektor.
Datum :  nedelja, 05 jun 2022
6
7
8
Nema slike
Svetskog dana okeana podsećamo se na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu i svet. Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj datum utvrđen na samitu u Rio de Žaneiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći: on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo pomaže ljudima da se prehrane reguliše našu klimu čisti vodu koju pijemo predstavlja izvor mogućih lekova
Datum :  sreda, 08 jun 2022
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Nema slike
Dan borbe protiv isušivanja i poplava
Datum :  petak, 17 jun 2022
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Nema slike
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Datum :  sreda, 29 jun 2022
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

FILM: PLAVO-ZELENI SVET REKE SAVE

FILM: PLAVO-ZELENI SVET REKE SAVE

Reka Sava je jedna od najočuvanijih nizijskih reka u Evropi. Zaštićeno je čak 64% njenog toka i plavnih nizija, tako da predstavlja evropsko središte biodiverziteta.

Ovo izuzetno područje je ugroženo širenjem invanzivnih stranih biljaka. Invanzivne strane vrste su drugi glavni uzrok gubitka biodiverziteta u svetu, a nanose i veliku štetu ekonomiji i zdravlju ljudi.

Film Plavo-zeleni svet reke Save prikazuje skrivene lepote reke Save i okolnih područja i aktivnosti uklanjanja invanzivnih stranih vrsta.

Autor: Goran Šafarek
Produkcija: JU Zeleni prsten Zagrebačke županije
Za producenta: dr sc Tatjana Masten Milek, direktor
Saradnici na filmu: EuroNatur Fondacija, Javni zavod Krajinski park Ljubljansko barje, Javna ustanova „Park prirode Lonjsko polje“, Javno preduzeće Nacionalni park „Una“, Centar za zaštitu životne sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Javno preduzeće „Vojvodinašume“, Pokret gorana Sremska Mitrovica

SavaTIES je regionalni projekat koji se realizuje u sve četiri države kroz koje protiče reka Sava: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija. Projekat je deo Programa transnacionalne saradnje INTERREG V-B Dunav (INTERRG DTP), a finansira se iz fondova Evropske unije (ERDF, IPA). Projekat je započeo 1. juna 2018. na Dan reke Save i traje tri godine.

Glavni ciljevi projekta su:

  • pronaći efikasno rešenje za trajno iskorenjivanje invazivnih stranih vrsta
  • smanjiti fragmentaciju staništa i
  • poboljšati povezanost transnacionalnog ekološkog koridora.
Top of Page