Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Jun 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
Nema slike
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa cilјem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uklјučuje i vladin i nevladin sektor.
Datum :  nedelja, 05 jun 2022
6
7
8
Nema slike
Svetskog dana okeana podsećamo se na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu i svet. Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj datum utvrđen na samitu u Rio de Žaneiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći: on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo pomaže ljudima da se prehrane reguliše našu klimu čisti vodu koju pijemo predstavlja izvor mogućih lekova
Datum :  sreda, 08 jun 2022
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Nema slike
Dan borbe protiv isušivanja i poplava
Datum :  petak, 17 jun 2022
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Nema slike
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Datum :  sreda, 29 jun 2022
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

SRP "Carska bara"

SRP "Carska bara"

SRP “Carska bara“ predstavlja autentičan mozaičan splet jezersko – ribnjačkih, rečnih, barskih, močvarnih, livadskih, slatinskih, stepskih, šumskih i oraničnih ekosistema, sa izuzetno bogatim ekosistemskim i specijskim biodiverzitetom. Nalazi se u Srednjem Banatu,  jugozapadno od Zrenjanina, u plavnoj zoni međurečja Tise i Begeja. Ima oblik latiničnog slova «S» blago izvijenog u pravcu jugozapad – severoistok. Na ukupnoj površini od 1.676 ha, Ustanovljena je i zaštitna zona koja obuhvata 7.532 ha. Uspostavljen je trostepeni režim zaštite. Uključena je na Ramsarsku listu 1996. godine.

Prisutan je veliki broj hidroloških objekata: tok Starog Begeja;, Carska bara, Bare Tiganjica, Perleska bara, veliki broj manjih bara, mrtvaja i kanala.

Ekosistemski i specijski diverzitet SRP «Carska bara» predstavlja jednu od njenih temeljnih vrednosti.

U okviru rezervata je opisano: oko 500 biljnih vrsta; fitoplanktona 328 vrsta; veliki broj insekata; riba 24 vrste; vodozemaca 11 vrsta; gmizavaca 5 vrsta; faune ptica 250 vrsta; sisara 50 vrsta.

Razvijeni su skoro svi tipovi vegetacije (vodena, močvarna, livadska, slatinska i šumska). Značajni predstavnici retke i ugrožene flore i faune su beli i žuti lokvanj, vilini konjici, mrmoljci, žabe i barske kornjače, orlovi belorepani, čaplje, divlje guske i divlje patke, divlja mačka i vidra.

Osnovni ugrožavajući faktor u Rezervatu predstavlja loš kvalitet vode opterećene organskom materijom koja se upušta u Stari Begej iz ribnjaka. Negativan uticaj imaju i nedozvoljene radnje u režimima zaštite I i III stepena na prostoru i uspostavljanje jabučnjaka u Botoškom ritu, što dovodi do degradacije retkih livadsko-slatinskih zajednica.

Više iz ove kategorije

« SRP "Gornje Podunavlje"

Mapa SRP "Carska bara"

Top of Page