Već nekoliko dana SRP „Deliblatska peščara“ se nalazi u žiži interesovanja javnosti Srbije. Na žalost, razlog interesovanja je požar koji danima „guta“ ovo zaštićeno područje i za sobom ostavlja pepeo i garež. Požar još nije ugašen, ali je, žargonski rečeno, stavljen pod kontrolu. Ovaj požar je svakako jedan od najvećih koji je zadesio područje peščare u poslednjih nekoliko decenija. Do sada je vatra zahvatila 7-8% ukupne površine Deliblatske peščare, koja je zaštićena kao specijalni rezervat prirode, prirodno dobro I (prve) kategorije Uredbom o zaštiti SRP „Deliblatska peščara“ („Sl. glasnik RS“, br. 3/2002 i 81/2008).
Požarom su zahvaćene površine pod režimom zaštite I, II i III (prvog, drugog i trećeg) stepena, što znači da su ugroženi i najvredniji delovi rezervata. Prema podacima JP „Vojvodinašume“ opožarena su odeljenja i odseci u gazdinskoj jedinici „Deliblatski pesak – Vrelo“, kao i manjim delom u gazdinskoj jedinici „Deliblatski pesak – Dragićev hat“.
Ugrožene su, a i stradale, mnoge strogo zaštićene i zaštićene biljne i životinjske vrste, što predstavlja nenadoknadiv gubitak za biodiverzitet ovog područja, jedinstvenog u Evropi. Požar je, takođe, narušio skoro sve tipove staništa karakteristične za ovo područje (šumska, šumostepska, stepska), a razmere štete po prirodu i biodiverzitet će se tek videti i osetiti.
Specijalni rezervat Deliblatska peščara je zaštićen kao najveće evropsko područje izgrađeno od naslaga eolskog peska sa izraženim oblicima dinskog reljefa i karakterističnim peščarskim, stepskim i šumskim ekosistemima, sa jedinstvenim mozaikom životnih zajednica i tipičnim i specifičnim predstavnicima flore i faune. Mnoge od njih su prirodne retkosti i vrste značajne po međunarodnim kriterijumima. Bogata flora (sa preko 900 vrsta, podvrsta i varijeteta biljaka) obiluje raritetima, reliktima, endemima i subendemima (banatski božur, pančićev pelen, šerpet, bademić, peščarsko smilje, kleka, kao jedina samonikla vrsta četinara Panonske nizije i dr.). Među raritetima faune ističu se vrste stepskih staništa (pustinjski mravi, mravlji lavovi, banatski soko, orao krstaš, stepski skočimiš, tekunica, slepo kuče, stepski tvor idr.), a za neke od njih je Deliblatska peščara jedino ili jedno od malobrojnih preostalih staništa u Srbiji. Prirodne vrednosti zaštićenog prirodnog dobra upotpunjuje deo do Dunava, kao značajno stecište močvarne ornitofaune, koje predstavlja jedino stabilno gnezdilište malog komorana u Srbiji, kao i gnezdilište mnogih vrsta prirodnih retkosti (mala bela čaplja, žuta čaplja, ražanj, patka crnka, lasta bregunica). Najreprezentativniji deo banatskog lesnog platoa, sa surducima i lesnim profilima, kao i obodni pašnjaci upotpunjuju vrednosti Deliblatske peščare. Kao poslednja i najveća oaza peščarsko - stepske i šumske vegetacije koja je nekad dominirala Panonskom nizijom, Specijalni rezervat Deliblatska peščara je jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi.
Otežavajuća okolnost prilikom gašenja požara jeste i karakteristična ruža vetrova po kojoj je peščara poznata. Vetrovi ovde duvaju iz tri pravca i na taj način čine vatrenu stihiju nepredvidivom i još opasnijom nego što je to inače slučaj.
Na gašenju požara angažovano je preko 300 ljudi – pripadnici Sektora za vanredne situacije, radnici JP „Vojvodinašume“, dobrovoljna vatrogasna društva, Vojska Srbije i druge službe. Koordinaciju akcije vodi Sektor za vanredne situacije.
Posledice požara u Deliblatskoj peščari nisu samo lokalnog karaktera, jer će imati uticaja na biodiverzitet šireg regiona, osećaće se godinama, a obnova će zahtevati sistematičan rad, međunarodnu saradnju kao i strogu kontrolu upravljanja ovim prostorom
Ono što u budućnosti čeka sektor zaštite prirode i šumarstva, jeste izrada sanacionih planova za opožarene površine i njihova primena, kako bi se stanje prirode nakon ove veoma nepovoljne situacije, što pre vratila u normalu. Takođe ovaj događaj pred pomenute sektore stavlja i brojna pitanja o daljem načinu upravljanja i preventive ovakvih i sličnih incidenata.
