Uticaj ljudi na neposredni mortalitet ptica, posebno onaj koji je posledica trovanja poljoprivrednom hemijom i stradanja na infrastrukturi za prenos struje, ogroman je širom sveta. On je posebno velik u Evropi, na čijem prostoru su predeli isprepleteni nadzemnim žicama za prenos električne energije, koje, zajedno sa ostalim elementima koji čine ovu komponentu energetskog sistema, predstavljaju ogromnu opasnost za ptice. Poljoprivredni otrovi, korišćeni nenamenski ili zloupotrebljavani, doprinose nebezbednom ambijentu za život naših ptica, naročito grabljivica. To su upečatljivo dokazali predavači na ovogodišnjoj 7. Konferenciji o zaštiti ptica, koju su 7. i 8. 11. 2016. Organizovali MAVIR (operator elektrodistributivnog sistema Mađarske), Institut „Herman Oto" i mađarsko društvo za zaštitu ptica i prirode. Konferencija je održana u sedištu kompanije MAVIR u Budimpešti, a na njoj su učestvovali ornitolozi i zaštitari ptica iz stručnih organizacija, distributerskih kompanija i civilnog sektora iz dvanaest zemalja, među kojima su bili i predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode: mr Nikola Stojnić, Marko Tucakov i dr Slobodan Puzović.
Prvi dan konferencije bio je posvećen temi „Ptice i dalekovodi", koja je obrađivala uticaj vodova različitih naponskih nivoa na populacije divljih ptica na globalnom i evropskom nivou. Prezetnovani su istorijski pregledi, kao i savremeni postupci kojima se sprečava elektrokucija ptica ili kolizija (sudari) sa žicama, osigurava bezbedno zadržavanje ptica koje koriste ove strukture u svom staništu, te preventivno deluje kako bi se ovakav ekološki i ekonomski problem predupredio. Elektrčni stubovi, žice, i objekti za transformaciju napona su, naime, od početka procesa globalne ekektrifikacije, nezamenjivi strukturni element staništa ptica. Veoma veliki broj vrsta ih koristi za zadržavanje, osmatranje okoline u svrhu lova, gnežđenje i odmor. U nekim slučajevima, u obešumljenim ravničarskim staništima, to su jedini istaknuti elementi na koje ptice sleću. Ukoliko one svojim telom dodirnu elemente različitih naponskih nivoa, dolazi do neizbežne elektrokucije, odnosno uginjavanja ili teškog ranjavanja. Problemi se usložnjavaju u slučajevima staništa sa gustim populacijama ptica i velike količine dostupne hrane za njih. U pojedinim zemljama, naročito u Mađarskoj, oni su rešeni izolovanjem naročito opasnih deonica, stubova i pripadajućih naponskih elemenata, no i dalje su žrtve struje među pticama izuzetno brojne. U tom smislu su monitoring, međusektorski dijalog i zajednička rešenost za reševanje ovog problema, ali i razmena iskustava među stručnjacima, izuzetno važni koraci, koji mogu da doprinesu manjoj ugroženosti ptica i većoj stabilnosti distributivnog sistema. U Srbiji su iskustva u borbi protiv elektrokucije još uvek izuzetno skromna. Sve aktivnosti do sada sprovedene su u Vojvodini, i plod su saradnje civilnog sektora, stručnih organizacija zaštite prirode i operatora distributivnog sistema, a tiču se uglavnom zaštite bele rode i stepskog sokola.
Drugi dan konferencije bio je posvećen temi „Ptice i otrovi". U okviru nje je na temu „Distribucija i sastav vrsta koje su otrovane pesticidima u Srbiji i dosadašnje iskustvo u borbi protiv trovanja karbofuranom" govorio Marko Tucakov, ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. On je predstavio statistiku stradanja ptica trovanjem poljoprivrednim otrovima u Vojvodini u periodu od 2009. do 2016, te složenu problematiku borbe protiv ove pošasti. Istakao je i pozitivne korake koje su državne institucije preduzele u tom smeru u navedenom periodu, izražavajući nadu da će oni konačno uroditi očekivanim plodom: pravosnažnim presudama protiv osoba koje su odgovorne za dosadašnja trovanja divljih ptica, te otkrivanjem i procesuiranjem osoba i pravnih lica koje drže zalihe i vode prodaju zabranjenih pesticida koji sadrže aktivnu materiju karbofuran.
Foto: dr Slobodan Puzović
|
|
|
|
|
|
|
|
